Sta bi bilo-kad bi bilo?
Evo jos jednog tmurnog i kisnog jutra...nazalost.Sta je sa ovim prolecem?Gde odose sve one raspevane pticice,sva ona razigrana deca po ulicama,svi oni omamljujuci mirisi tek procvalih drveca?Ma,vratice se oni opet.Evo javljaju,za vikend otopljenje i prestanak padavina...Hvala Bogu,pomislih taman da uradim nesto spoljnih poslova...Eeee,da je srece da odem negde za vikend,a ne da perem tepihe i cupam travu u bastici.
Sedim na poslu,inace radim u wellness centru,i razmisljam sta bi bilo kada bih imala puno,puno para,kao vecina devojaka sto dolazi ovde na tretmane...Sta bi bilo kada bih imala dadilju,zenu koja bi mi sredjivala kucu,a muz mi zaradjuje toliko da mogu sve to da poplacam i jos mnogo vise?Sta bi bilo,kad bi bilo?I bas u tom mastanju,prekide me jedna takva devojka...Doduse,nema decu,pa tako nema ni dadilju,ali para ima...Prica mi kako je dosla da malo vezba,pa ide na neke tretmane,pa ce malo do bazena,pa kuci da odmori,pa sa dragim u pozoriste I na veceru..Eh,kako je to lepo,ili nije?
Dodjoh kuci,posle napornog dana,kad ono...kao i uvek!!!Sudopera toliko puna,da mislim da ako ubacim jos jednu kasiku,sve bi popadalo...U hodniku pesak,gde god da stanes...A u dnevnoj sobi...majko mila!!!Po podu sve igracke koje imaju,prazne kese od smokija,lutke,aitomobili,kamioni...Na stolu ostaci od pomfrita,koji je inace omiljena hrana!A gde su deca,pomislim?I muzic?Kad,eto ti njih,u garazi,zajedno popravljaju kola.He,sve je to lepo i zanimljivo,ali meni nece biti toliko zanimljivo da operem svu tu crnu odecu...
"Mama,mama",povika moja cerkica..."Vidis moju lutku Anu,sto lezi na podu?"
"Vidim.Sta sa njom?"
"Pa,obecala sam joj da cemo veceras svi zajedno da prosetamo"
Pa to je bas lepo,ali...sudovi,usisavanje,sredjivanje vesa.Ko ce to da zavrsi?Lutka Ana?
Krenem ja polako da dovodim haos u red,muzic me zove da popijemo kafu.."Samo da operem sudove"rekoh mu..."Ma nece ti oni nigde pobeci,budi malo samnom"...Dobro,pomislih,pitacu te iz cega ces da veceras...
Skuvala ja nama kaficu,izasla u dvoriste,klinci se igraju,Sunce je pocelo da se probija kroz oblake..Konacno se razvedrava!!!
Dodje vreme da se udje u kucu,poteram decu,mada nije bas bilo lako...Duga je to borba bila...ali uspesna.Pustila im crtace ne bi li bili mirni,da mogu jos ponesto da uradim..Gledam ih kako su slatki,nasmejani i zadovoljni,onako u prljavoj(radnickoj)garderobi:)...Taman sam krenula da slozim ves,kad eto ti moje cerkica."Mama,a da setamo Anu?"Joj,rado bih setala.i zbog sebe,setala bih i tatu,ali kad?Kako?
"Pa lepo mama,ostavis taj ves,nece ti pobeci,obuces nas,i odemo u setnjicu...Ja cu ti posle pomoci da zavrsis sve"Kako je bila lepa i mila kad me je gledala krupnim plavim okicama..."Please mama?"
Pomislim,ma nek ide sve do djavola,obucem se,decu pod ruku,i Anu naravno,i u setnju...Kako je bilo divno.Ponovo se cuo cvrkut pticica,osetio se miris procvalih drveca...Deca na sve strane,vriste,skacu,luduju...Moji hodaju uz mene,drzeci me za ruku,jedno sa jedne,drugo sa druge strane...Mislim da je taj osecaj bio neprocenjiv...Nema tih para koje bi mogle to da mi plate..."Mama...misvim da mi se kamion pokvario,pa cu morati posve u garazu kod tate da plobam da ga poplavim..Jel mogu?Please mama?
Ali...samo sto sam ga presvukla,cisti su...a treba da veceraju,da se kupaju,da legnu da odspavaju...Ali ako je to ono sto ce da ga usreci...Sto onda uopste razmisljam o tome?"Naravno da mozes"odgovorim mu...
"Ti si najbolja mama na svetu!"..."Jesam li?A oni sudovi,a onaj ves,a sto kasnim sa vecerom?"
"Ali mama,rekao je da si najbolja mama na svetu,a ne domacica"rece moja cerka...
Paaa...mozda i jesam!!!